Pravopisne zavrzlame – Transkripcija engleskih imena

Glosar termina u osiguranju
July 26, 2018
Show all

Pravopisne zavrzlame – Transkripcija engleskih imena

Redakcija MOZZART Sporta, s obzirom na sve češće polemike u komentarima i na društvenim mrežama koje su u vezi s izgovaranjem i pisanjem imena raznih trenera, sportista, klubova… iz raznih zemalja sveta, odlučila je da pokuša da vam približi pravila po kojima se vrši transkripcija sa drugih jezika na srpski. Verujemo da ćete imati priliku da kroz zanimljive primere naučite nešto novo. U prvom tekstu bavili smo se možda i najvećom dilemom – da li je Karlo Ančeloti, ili Anćeloti, iliti zašto je Roberto Mančini, a ne Manćini, potom je na redu bio portugalski jezik, pa kineski, zatim i turski, a evo i najpopularnijeg – engleskog!

Znate li šta je zajedničko princu Albertu od Monaka i Margaret Tačer? A Endiju Mariju i Osami bin Ladenu? Šarliz Teron i Kevinu Garnetu? Kameron Dijaz i Natali Sojer? Džesi Džej i Džadu Lou? Zapravo, šta je zajedničko svima njima? Svi vole fudbal, posebno engleski, i svi oni su se (svako u svoje vreme) deklarisali kao vatreni navijači nekog engleskog fudbalskog kluba.

Čelična Ledi (da, da – ledi, a ne lejdi) i Albert Drugi su se izjasnili kao navijači Blekberna, dok je najomraženiji terorista i vođa Al Kaide je bio veliki navijač Arsenala, a čak je u jednoj anketi proglašen za Top Goonera! Šta li je na to rekao Endi Mari?… Mnogo bolje su prošli navijači Brentforda, koji žive u nadi da će nekada na tribinama videti i – Kameron Dijaz. Košarkaš Minesote Kevin Garnet i glumica Šarliz Teron navijaju za Čelsi, a prelepa plavuša je čak dobila i dres sa svojim imenom. Njen kolega Džad Lo  se odlučio za Totenhem, baš kao i pop zvezda Džesi Džej. Brineta i plavuša na suprotnim stranama… Koja je vama draža, mislimo strana Londona, severna ili zapadna?

Dva su razloga za ovakav uvod. Jedan je da omogućim uredniku da stavi fotografiju jedne od tri prelepe žene koje se u njemu pominju (ili možda i sve tri, ko će ga znati?), a drugi je ilustracija transkripcije imena iz engleskog jezika.

Engleski jezik se po ukupnom broju govornika (onih kojima je maternji i onih kojima je sekundarni jezik) nalazi na vrhu liste najrasprostranjenijih. Zapravo, engleski je postao lingva franka (lat. lingua franca), odnosno jezik čija upotreba u velikoj meri prelazi granice zemlje u kojoj se govori. Tome je umnogome doprinela politička i ekonomska moć na prvom mestu Amerike, ali i Velike Britanije. Uticaj engleskog na srpski jezik u poslednjoj deceniji, pa i duže, ogroman je, a broj anglicizama se rapidno povećava s razvojem internet komunikacije, tehnologije i društvenih mreža, ali o toj lošoj pojavi, da ne kažemo „trendu”, nekom drugom prilikom i na nekom drugom mestu.

Imena iz engleskog jezika su u srpskom vrlo učestala i svakodnevno se susrećemo s njima na televiziji, u novinama, i u svim sferama života (zabava, kultura, umetnost, sport). Zašto onda postoji diskrepancija u prenošenju engleskih imena koja se svakodnevno pojavljuju u medijima: Blekbern ili Blekburn ili Blekbrn, Totenhem ili Totenam ili Totnem, Čelsi ili Čelzi, Midlsbro ili Midlzbro, Njukastl ili Njukasl, Milton Kejns ili Milton Kins, Stivenejdž ili Stivenidž? Da li je Volkot Teo ili Tio, i da li je Endi Mari ili Marej, Sem Olardajs ili Alardajs, Šakil, Šejkil ili Šekil O’Nil? Mi smo se, naravno, fokusirali na sport, ali moramo da navedemo jedan vrlo specifičan primer. Ime britanskog književnika Grahama Greena javljalo se (a verovatno je još tako) u srpskom jeziku u čak jedanaest različitih oblika, manje ili više frekventnih, kako je primetio profesor Tvrtko Prćić: Grejem, Grejam, Greem, Gream, Grem, Graham, Grahem, Greham, Grehem, Graem, Gram! (Ako vas zanima, pravilan oblik je Grejam.)

Ova neslaganja su posledica svakodnevne prakse, u kojoj značajna uloga pripada površnosti, proizvoljnosti, slučajnosti, ali i neobaveštenosti, te odsustvu želje i potrebe da se takvo stanje popravi, ali i specifičnosti engleskog jezika. Njegova najuočljivija i najrasprostranjenija osobina, koja ga i čini toliko specifičnim i drugačijim, jeste njegova nedoslednost i nepredvidljivost odnosa među glasovima i slovima koja te glasove predstavljaju. Veoma su česti slučajevi homografije, odnosno često jedna ista kombinacija slova predstavlja nekoliko različitih glasova, a s druge strane jedan isti glas se može predstaviti različitim kombinacijama slova, čija vrednost skoro nikada nije predvidljiva. Kako piše Ivan Klajn u uvodnoj reči Novog transkripcionog rečnika engleskih imena Tvrtka Prćića, „’haotičnoj proizvoljnosti’ u transkripciji tu (u engleskom jeziku prim. aut.) prethodi ’haotična pгoizvoljnost’ same engleske оrtоgгafijе, koja nema nikakvih sigurnih pravila za povezivanje pisanog i izgovorenog oblika геči”. Ili – ni oni sami ne znaju kako napisano treba da zvuči, odnosno kako izgovoreno treba zapisati, pa kako da znamo mi?!

Čuveni irski dramski pisac Džordž Bernard Šo bio je veliki pobornik reforme engleskog pravopisa i borio se protiv „haotične proizvoljnosti engleske ortografije” o kojoj je govorio profesor Klajn. Njemu se, doduše pogrešno, pripisuju zasluge za reč kojom se ilustruju nepravilnosti u engleskom pravopisu. Reč Ghoti, drugačije spelovana, čita se identično kao reč Fish (riba). Prva poznata objavljena referenca potiče iz 1874, a zapravo je citat iz novinskog teksta iz 1855, kada Šo nije bio rođen, pa je ghoti ipak zasluga anonimnog lingviste. Dakle, reč fish spelovana na drugi način izgleda ovako: GH se čita, odnosno izgovara, kao F [f] u reči tough [tʌf], O se izgovara kao I [ɪ] u reči women [ˈwɪmɪn], TI se izgovara kao Š [ʃ] u reči nation [ˈneɪʃən], što zajedno daje – fish [fɪʃ]. Ilustracija je, naravno, osporavana od strane lingvista, ali poenta ove priče nije njena tačnost ili netačnost, već da shvatimo kako pojava homografije i homofonije u engleskom jeziku (kada reči isto izgovaraju, a različito pišu) nije problem samo za nas kojima je to sekundarni jezik, već i za one kojima je maternji. Iz ovoga je jasno da na osnovu samo pisanog ili samo izgovornog oblika neke reči nije uvek moguće sa sigurnošću znati kako će se ona pisati ili izgovarati.

Engleska imena i nazivi transkribuju se u srpski jezik prema pravilima profesora Tvrtka Prćića i bitno je napomenuti da se adaptacija radi na osnovu britanskog izgovora i da se prema njemu utvrđuje odnos između engleskih i srpskih glasova. Pravila su obrađena u Pravopisu Matice srpske iz 2010. i kasnijim izdanjima, i u knjigama Novi transkripcioni rečnik engleskog jezika iz 1998. godine i Englesko-srpski rečnik geografskih imena iz 2004. godine. Ukoliko se među autorima jezičkih priručnika jave neslaganja u pogledu transkribovanja nekog imena (što nije redak slučaj), onda se primenjuje pravilo po kome je bitno koji je izvor noviji ili koji je autor kompetentniji i slično, s tim što je uvek na prvom mestu Pravopis, pa onda rečnici prof. Prćića, a onda sve ostalo.

Ukoliko u navedenim priručnicima nije zabeležena transkripcija nekog imena ili topnima, onda treba pronaći IPA zapis (International Phonetic Alphabet, odnosno Međunarodna fonetska abeceda – sistem znakova za fonetsku transkripciju gde jedan isti simbol uvek predstavlja jedan isti glas) dotičnog imena, pa se na osnovu njega i pravila transkribovanja datih u Pravopisu 2010. ili gorenavedenim priručnicima profesora Prćića konkretno ime transkribuje. Takođe, u rečnicima engleskog jezika pored pravopisnog oblika u zagradi stoji ispisan i njen izgovor. Ovakvim pristupom isključena je mogućnost proizvoljnog, analoškog, improvizovanog izgovora iz pisanog oblika kome se u našim medijima često pribegavalo.

Upravo zbog te improvizacije i analoškog uopštavanja neki pravilni oblici izazivaju salvu uvreda za novinare, voditelje, lektore… dok se nepravilni oblici sve više ukorenjuju. Uopšte nije isključeno da će s novom generacijom jezičkih stručnjaka mnogi od tih oblika ući u standard. Do tada, Blackburn /ble̲kbern/ se prenosi kao Blekbern, Stevenage /sti̲venidž/ kao Stivenidž, ne Stivenejdž. Andy Murray je Endi Mari (Murray, Murrey /ma̲ri/ – Маri) i nikada nije ni bio Marej nigde drugde osim u Srbiji, jer su ga tako „krstili” srpski novinari. Sam Allardyce je Sem Alardajs, ne Olardajs (Allardyce /a̲lardajs/ – Alardajs), Shaquille O’Neal je Šakil O’Nil, ne Šejkil ili Šekil (Shaquille /šaki̲l/ – Šakil), Milton Keynes je Milton Kins, ne Kejns /mi̲lton ki̲ns/… I dalje: Njukasl, Čelsi, Svonzi, Midlzbro, Sanderland, Norič, Ipsvič, Bornmut (ne Bornmaut), Gloster (ne Gločester – Gloucester /glo̲ster/), Lester (ne Leičester – Leicester /le̲ster/)… Mogli bismo da nabrajamo danima… Theo Volkot je Teo, ne Tio, iako čujete „i“ kada ga izgovore Britanci jer je Teo ukorenjen oblik.

Tottenham (i kao toponim i kao ime kluba) zaslužuje malo više prostora. U Pravopisu je baš kod ove odrednice napravljen propust. U rečniku uz Pravopis stoji odrednica: „Totenhem običnije nego Totnem, v. t. 208-212 (engl. Tottenham)”. Po tablicama bi trebalo da je Totnam, a po Prćiću Totenam. U svakom slučaju, Totenhem je „običnije”, tako da ćemo nastaviti da ga koristimo. Mi se ovde u MOZZART Sportu i dalje borimo sa Blekbernima i Blekburnima, Alardajsima i Olardajsima (pored Mančinija, Ančelotija, Alvesa i ostalih)… neslaganja ima mnogo, i onda nam ovaj „običnije Totenhem” dođe kao primirje.

Pravila predložena u Pravopisu „primenljiva su nа imena koja ćе tek pristizati u naš jezik, ali još više nа оnа koja se javljaju u nekoliko nasumičnih varijacija. Primenom pravila odabira se i preporučuje jedan oblik, koji se smatra najadekvatnijim”, kako kaže Tvrtko Prćić u svom Rečniku. Naravno, srpski jezik uvek ima izuzetke od pravila. I ovde je primenjivo opšte pravilo o nepromenjivosti odranije ukorenjenih i u praksi odavno prihvaćenih oblika (na primer gorepomenuti Teo ili Vašington (grad i država) um. Vošington (Denzel, glumac)). Ti oblici su nastali primenom drugačijih postupaka, odnosno pod uticajem izvornog pisanja ili posredstvom francuskog ili nemačkog jezika, preko kojih smo nekada primali engleske reči.

Pre nego što sledeći put „ospete drvlje i kamenje” na novinare, lektore, sportske komentatore, voditelje… razmislite minut-dva. Kolika je mogućnost da neko od njih „nema pojma”, „lupeta gluposti”, „glumi ludilo”, tolika je i mogućnost da je, jednostavno, u pravu. A pošto su i Premijer liga, i Čempionšip, i sve ostale lige u Engleskoj zvršene, vežbaćemo engleski i transkripciju tako što ćemo tipovati MLS.

Piše: Marina Avramović, lektor MOZZART Sporta

Tekst (originalno objavljen u junu 2015) preuzet je sa sajta MOZZART Sport

Comments are closed.